Ispod pokrivaca - Koliko za devojku u crnoj haljini ?

Published on 02:05, 08/24,2016

Bila je kao i ostale. Mozda cak i prljavija. Uspeo sam da primetim oziljak na njenoj levoj butini. Ne znam ni sam zasto sam ovde, i ne zelim da je gledam. Ne prestajem .Primetila je i to joj se dopada , rekao bih.                                                            
 Pozeska ulica, poznata po prodavnicama,dobro hrani i odlicnoj lokaciji. Nama klincima sa "brda", po Jovi. Znali smo da ko udje tamo , sledeci dan kao da je imao neki novi status , zvanje, titulu. Taj covek poznavao je moga oca. Uvek me je gledao na neki cudan dacin ,pitom i topao. Nisam to mogao objasniti , ali zasto bih i kome . Tu vecer po prvi put sam otisao u "Krik".
Shvatio sam da ce taj trenutak promeniti sve, ali nisam zastao. Pratio sam njene korake, zvuk pucketanja lancica sa njenog zgloba kao da je nadjacavo muziku.  Soba u koju me je uvela nije imala vazduha, toliko mala .Osecaj da ce se zidovi uskoro spojiti , prekunuo je dodir njene ruke. Prstima mi je prolazila kroz kosu, rekao bih da je pokusala zaustaviti graske znoja koje su klizile niz moje celo. Moje skamenjeno lice odavalo je moju uplasenost , mislio sam da prolazi vecnost , toliko dugo sam gledao u nju . Svaki nabor na njenom licu je postao moja opsesija.                                                                                                              
Zapalila je cigaretu i odmakla se, tada sam zapazio prozor u cosku, otvorila ga je. Kao da sam podmuklo isplanirao taj potez, pozurio sam do kreveta i seo.      Pocela je da prica, brzo i nepovezano.  Upijala je svaki sekund svezeg vazduha  koji je do nje dopirao. Nisam ni pokusao da ustanem, delovalo je da ovo koristi kao pauzu. Onda je moje vreme isteklo. Jako lupanje po vratima, zaustavio je Jovin grubi glas. Uleteo je u sobu , i snazno me lupio po ramenima. Nju je uhvatio za ruku i odvukao napolje. Otisao sam kuci.                                      
Proslo je dva dana , ma koliko da sam razmisljao o njoj nisam planirao da ponovo odem tamo. Stvari o kojima mi je pricala mi nisu delovale istinito , realno. I zasto je to bas sve meni rekla? Odlucio sam proveriti. Sve osim njenih godina je tacno. Ni sedamnestu nije napunila. Imala je neki cudan naglasak pa su pretpostavili da je Hercegovka.  Kod Jove je pune dve godine, kao i ostalih pet devojaka. Oziljak na njenoj nozi nastao je pre par meseci kada se potukla sa nekom starijom gospodjom. Mislim da sam je primetio , da secam se. Jova je toliko puta uzvikivao njeno ime, Marija.Gorila je istinu . I udarci, i zakljucavanje. Vec dve pune godine njena stopala nisu osetila travu , njene oci videle svetlost. I ta jedna rec , sunce . Toliko ju je samo ponavljala. Moram da je vidim.   Samo da oseti toplinu necijeg zagrljaja, spontano i iskreno . Krenuo sam.                                                                                                                                                                                                                            
 Tog jutra tacno u 07:30 teretni kamion zaustavio se ispred Krik-a, baka Jana prica da je neki visoki mladic ubacivao devojcice unutra. Probudila ju je buka , i plac. Krik.                                                                                                                                                        
  •  - Jovu vise niko nije video.                                                                                              
  • Na granici sa Albanijom policija je zaustavila teretni kamion i u njemu pronsla tri devojke .J. N (16) , K.S (22) i M.M (36).                                                                            
  • - Potraga jos uvek traje, sumnjaju da ih je bilo jos                                                             
 -Godinu dana kasnije , naisao sam na novinarski clanak , "Lepote moga kraja". Ispod je bila slika devojke u pokretu sa visoko podignutim rukama, kao da je nebo jedina granica.Taj zvuk pucketanja lancica mogao sam da cujem.
                        


Preljubnici, varate li koga ili sta?

Published on 00:39, 08/23,2016

Otvori oci i zapusi usi. Slusaj srce , sta kardiovaskularni sistem?  Mozda mi ubrzani puls bas olaksa pri donosenju ispravnih odluka. Ohladi glavu bre !

                                                                           
 Znas ti sve , i kad se pogledas u ogledalo ili kad ti neko uputi pogled. Prevaren si , mozda ali desava li se sta ? O da, znas ti sve.                                                          Svako od nas ima tu jednu opsesivnu osobu u okolini , drugaricu, druga , rodjaku ili ludu komsinicu, uvek preplasenu. Prevarenu od strane lepse ili jace polovine ? A ne to ne , to bar uvek predosetimo. Da li? Ma sigurno , a onda glumimo iznenadjenje. Zasto, nikad mi nije bilo jasno . Ako iskljucimo ljude sa defektima i to mislim na one gradjene na kompleksima, zasto smo iznenadjeni? Bilo je upozorenja,jeste,jeste. Ali ste slusali a niste culi, ili ste gledali a niste videli. Poenta je muskarci u sitnicama, a zene ooo vi sto sve znate, slusajte , mislite , nekad udovoljite.                                                                           
Paranoja , skupi se coveku. Sigurno , sigurno je bas on cilj , taj jedini na svetu . Prate te , slusaju. NE! Samo OTVORI oci.  Upali televizor i gledaj u film i oseti emociju , ne trazi ko je producent , ne citaj ime glumca oseti to sto je on osetio. Zivi njegov zivot pa makar na dva sata, naucices . Mozda komediju, mozda triler sigurno malo ironije. I onda nisi jedini. Vidis nisi jedini. Svi budemo prevareni , u prodavnici, na ulici , u kaficu , neko nas obmane ili nam zataska istinu ali seti se onog odraza u ogledalu . Vidis i ti si taj . Neko tebe gleda, i nekog si izneverio , pa zar i to nije prevara ? U ovoj zemlji gde se masovno novosti prenose i svaka sitnica dospe u medije , u nekom mestu udaljenom ni 50 km od glavnog grada  , neka muskarcina i dalje zenu istrosenu i umornu i dalje lesi batinama. Da li bi pozelela da je prevari , o da samo da ga njene oci vise ne vide. I bolja i mladja, sigurno. A ona ne bi zelela da bude ta vest. Jer nikoga zaista nije briga.                                                                
Ironija , vidite svuda je ima. Greska je nesto sa cime se rodimo, kao mali i poseban gen , ubrzace nam puls , poljuljati kolena . Mozda se zbog nje i zaljubimo.  Ko to zna ?     Prevareni ste ? O ne , sigurno vam se ucinilo . 


Zavisnost , vi , oni i ja .

Published on 19:48, 08/22,2016

 Po definiciji zavisnost je podloznost nekoj stetnoj navici.      Da li ste hrabri dovoljno da priznate da ste zavisni ?                       
Kada pomislimo na adikciju , verovatno su vam na pameti narkotici ili alkoholno pica , mozda kocka. Ali ja sam otisla korak dalje . Posvetila sam svojim porocima par sati , i shvatila da robujem .                                       A koliko se samo trudimo da budemo slobodni.                                                       
Budni smo,ok. Hajde brzo da pristavimo vodu za kafu. Neko tursku , neko nes a neko i ne bira . Vec u prvih pet min svakog novog dana mi robujemo navici , jer lakse se budimo. Ok pa to nas opravdava.. Ali ako nju prati aromaticni duvanski dim hmmm onda ovo jutro nije moglo bolje da pocne. Ali me je najvise i ubedljivo uznemirila cinjenica da je glupi sok nesto cega bi se najteze odrekla. Oh ti seceri.                                                                                                      
Ovo mi je sesti dan, grickanje noktiju je proslo posle cetvrtog. Dobro sam , nocu krisom omirisem flasu i bude mi bolje da,da. Rucak bih i preskocila , mi Balkanci smo barem poznati po slasnim iznutricama , noktima i dlakama ugnjetavanih nam dragim zivotinjama.                                             
Spomenuli smo sve stereotipe , medjutim ovaj 21. vek nam je doneo i sjajne drustvene mreze , prljavi donji ves bukvalno divnih ljudi koji krase nase estradno nebo (hahaha) pa sad tako jutrom, mozemo i citati ali i gledati kako vrse male nuzde, velike, koga ili sta ljube , da budemo fini. Pa se jos i nadjemo raspravljati sa ono malo prjatelja sto imamo cija su deca bolja, ili ono najvaznije cije su grudi prirodne ili bar fino uradjenje.                                                            
Losi smo dragi moji , ali bicemo bolje . Hocemo,moramo. Neko onda kad pozeli, ali neko i kad mora. Vremenom dodjemo i do delirijuma , pa mislite ranije . Sta , kako, zbog cega ili koga vi birate .                                                                                         Ali sada dok smo jos gresni , zelim da vas pitam, da li ste zavisni?  Hrabro.